Изуми и патенти
Мој проналазачки рад започео је почетком осамдесетих година 19. века, посебно у периоду када сам радио у Централном телеграфском уреду у Будимпешти од 1881. до 1882. године. У то време нисам разматрао могућност патентирања својих изума. Прву патентну пријаву поднео сам тек 30. марта 1884. године, након што сам напустио Едисонову компанију и основао сопствену фирму Tesla Electric Light & Manufacturing. Овај патент односио се на електричну лучну лампу.
Током следећих 43 године, све до 1928, патентирао сам велики број својих иновација. Мој први патент у Сједињеним Државама носио је број УС 334,823 и односио се на комутатор за динамо-електричне машине, док је мој последњи патент, под бројем УС 1,655,114, био за апарат за ваздушни транспорт. Укупно, у САД сам регистровао 112 патената.
У другим земљама укупан број мојих патената још увек није у потпуности одређен. Пронађено је 199 патената из 26 различитих земаља, од којих сам највише регистровао у Француској (30), Великој Британији (29), Белгији (27), Немачкој (21), Италији (19) и Аустрији (16). У осталим земљама број патената креће се од једног до седам. Најмање 311 мојих патента су забележени у више од 27 земаља на пет континената.
Многи од ових патената односе се на исте изуме, јер се патенти издају појединачно за сваку државу. Овакви скупови патената за један проналазак називају се патентним фамилијама, где први поднети патент носи назив основног патента.
Утврђено је да сам за своје изуме добио 116 основних патената, укључујући 109 америчких и 7 британских. Њима сам заштитио 125 различитих иновација, док су преосталих 195 патената представљали аналоге ових основних у другим земљама.
Мој најчешће патентирани изум биле су пумпе и турбине, за које сам поднео 23 патента у 22 земље. Ипак, чак 54 америчка патента нису имала одговарајуће аналоге у другим државама. Највећи број пријава за патенте поднео сам 1889те године, када сам регистровао 37 патената, углавном везаних за полифазни систем.
У архиви Музеја Николе Тесле у Београду чувају се записи о 33 патентне пријаве у САД које нису резултирале издавањем патената, као и о пријавама које сам припремио, али их никада нисам поднео. Поред тога, створио сам бројне изуме за које никада нисам ни разматрао патентирање, као што је примена високофреквентних струја у медицини.
Сматрам да моји патенти представљају сведочанство о мојој посвећености науци и техници, али и мојој визији о технологији која служи добробити човечанства. Иако нисам патентирао све своје идеје, верујем да је моја мисија превасходно била усмерена ка општем напретку, а не ка правној заштити или личној користи.
Своје изуме могу поделити у више области:
Проналасци и патенти везани за наизменичне струје
Први захтев Америчком патентном заводу поднео сам 6. маја 1885. године за „Комутатор за електричне динамо машине“. Моји најзначајнији доприноси у овој области били су полифазни мотори, генератори, трансформатори и системи за пренос електричне енергије на велике удаљености. Ови изуми патентирани су током 1887. године.
Флуоресцентне сијалице, принцип обртног магнетног поља и индукциони мотор
На Светској изложби у Чикагу, која је била историјски догађај, представио сам свој систем наизменичне струје у сарадњи са компанијом Вестингхаус. Осветлили смо целу изложбу, а посетиоцима сам демонстрирао флуоресцентне сијалице, принцип обртног магнетног поља и индукциони мотор. Чувена демонстрација „Колумбовог јајета“ оставила је снажан утисак.
Х-зраци
1887. започео сам рад на Х-зрацима, користећи вакуумску цев за истраживања. Један од првих експеримената укључивао је фотографисање моје руке. Иако сам ова открића представио 1892. године, никада их нисам патентирао, јер су материјали из моје лабораторије уништени у пожару. Три године касније, Рентген је објавио своје откриће.
Наизменичне струје високе фреквенције
Између 1893. и 1895. године истраживао сам наизменичне струје високих фреквенција, успевајући да произведем напон од милион волти користећи свој калем. Проучавао сам површински ефекат високих фреквенција, синхронизацију електричних кола, лампе са разређеним гасом које светле без жица и бежични пренос електричне енергије. У Сент Луису 1893. године демонстрирао сам и бежични пренос енергије, што је био основ за радио комуникацију.
Радио и бежични пренос енергије
Експерименти у Колорадо Спрингсу
Године 1899. преселио сам се у Колорадо Спрингс, где сам истраживао атмосферски електрицитет и својим калемом стварао муње дуге више десетина метара. Доказао сам да је Земља проводник и проучавао јоносферу и стојеће таласе, што је оставило дубок траг у електротехници.
Бежични пренос енергије
Искуства из Колорадо Спрингса омогућила су ми да започнем изградњу постројења за бежични пренос енергије. Иако овај пројекат није довршен, остао је инспирација за будуће иновације у енергетици.
Целу листу мојих патената можете пронаћи овде: листа патената